Предавања о факторима ризика, планирању …

Објављено 21.01.2020 у »Превенција осипања ученика из образ. система

Извештај са предавања о факторима ризика, планирању, спровођењу и праћењу мера превенције осипања 26.11.2019.

Чланице Еразмус+ тима, Марија Жарковић и Сандра Слијепчевић, организовале су предавање о факторима ризика, планирању, спровођењу и праћењу мера превенције осипања. Презентација је одржана 26.11.2019. у Свечаној сали школе за одељењске старешине првог разреда и одељењске старешине одељења 2/7 и 3/7, као и за чланове Тима за инклузивно образовање и Тима за заштиту ученика од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања.

На почетку предавања истакнуто је да осипање подразумева оне ученике који су прекинули своје школовање пре добијања одговарајуће дипломе или сведочанства, али не и оне ученике који су променили место становања, променили школу или услед неких оправданих разлога промене статус. Ти ученици су и даље у систему. Смањење броја ученика услед демографских процеса и промена, такође, није осипање.

Током предавања наставници су упознати са најважнијим факторима који утичу на осипање ученика из образовног система:
1. Фактори који долазе из непосредног окружења ученика – породица (дисфункционалне породице, породице са једним родитељем, породице у тешкој материјалној ситуацији (родитељи без посла или који обављају сезонске послове, примаоци социјалне помоћи; породице које се често селе);

2. Фактори који подразумевају ширу друштвену ситуацију – економски развој и одређене друштвене вредности у различитим срединама могу повећавати или смањивати ризик од осипања.

3. Фактори који се тичу школе – недостатак превентивних мера (индивидуализовани однос наставник – ученик, вршњачка интеракција, партиципација ученика и родитеља), вршњачко насиље, недовољно искоришћени материјални ресурси (вршњачка подршка). Као кључни школски фактори који доводе до осипања ученика из основног и средњег образовања издвојили су се квалитет наставе, односно недовољно прилагођавање наставног процеса развојним и образовним потребама ученика и неадекватна подршка ученику у учењу.

Истраживање је показало да су фактори ризика који делују на ученика испреплетани и често се нивои са ког фактори делују међусобно преплићу. Најзначајнији разлози осипања: ниска постигнућа, учестало понављање разреда (сваки поновљени разред вероватноћа прекидања школовања се повећава за четири пута), низак социо-економски статус.

Све ово указује да је школа веома важан фактор у превенцији осипања и да може и треба превентивно да делује.

Након тога, наставници су упознати са мерама које наша школа планира да предузме како би се умањила стопа осипања ученика из наше школе.

Први корак је попуњавање EWIS инструмента. Инструмент је осмишљен на основу истраживања фактора који утичу на осипање са сврхом да се лакше и прецизније идентификују ученици који су под ризиком од осипања и креиран је виду ексел табеле. Табела се састоји од шест фактора ризика који имају различит степен утицаја на финални резултат. То су: социоекономски статус, изостајање, школско постигнуће, понашање, испуњеност услова за добијање социјалне помоћи, прихваћеност ученика у школи и постојање других фактора ризика. Унутар сваког фактора одређено је пет категорија које такође носе различиту тежину и детаљно су представљене присутним наставницима. Пошто се инструмент ослања на процене одељењских старешина и податке о ученицима које школа има, чланови Еразмус тима креирали су додатни упитник за родитеље којим би се добиле информације за прецизнији увид у процену ризика.

Када се утврди који су то ученици са високом стопом ризика, приступа се изради индивидуалног плана превенције осипања. План заједничи израђују и примењују одељењски старешина, предметни наставници и стручни сарадници, а за спровођење мера биће задужен одељењски старешина, јер он најбоље познаје своје ученике и породице из којих долазе, највише комуницира са њима и има изграђен однос поверења.

Приликом израде индивидуалних планова треба водити рачуна о:
1. индивидуализацији и диференцијацији редовне наставе (унапређивање наставе са циљем мотивације ученика);
2. укључивању родитеља у живот и рад шкoле

3. подизању вршњачких капацитета
4. развијању новог концепта допунске наставе (развијена је и осмишљена другачије од редовне наставе и базирана је на образовним потребама ученика, укључује разноврсне начине и методе подучавања, и треба да пружи осећај успешности код ученика на редовној настави);
5. јачању капацитета самих наставника
6. укључивању локалне заједнице у пружању подршке и помоћи ученицима (нарочито јачати сарадњу са Центром за социјални рад).

Резултати ИППО-а ће се најбоље видети кроз континуирано праћење планираних мера. Евалуација и ревидирање ИППО-а планирани су за крај првог полугодишта, где ће се пратити остварени напредак у односу на постављене циљеве. Зато је потребно редовно спроводити активности од којих се састоје мере подршке. Евалуација ИППО-а планирана је и за крај школске године.

На крају предавања направљена је паралела између турског и српског образовног система, истакнуте су сличности и разлике и наведени су најупечатљивији примери партнерске школе у оквиру Еразмус+ пројекта.

• 

•