Излет до Београда

Објављено 08.06.2023 у »Посете

Ведар и сунчан трећи јун 2023. године измамио је 47 ученика Пољопривредно-хемијске школе
„Др Ђорђе Радић“ из Краљева да посете Београд и његове највеће светиње. Ученици су, у пратњи
наставница Иване Чађеновић и Сандра Слијепчевић и ментора секције Верског клуба Владимира
Грујића, походили Храм Светог Саве, Цркву Светог Марка, Саборну цркву и Ружицу. Вероучитељ
београдске Гимназије „Патријарх Павле“ Славиша Костић, као стручни сарадник и водич, љубазно
нас је дочекао и, уз занимљиме описе и анегдоте, провео нас кроз планиране одреднице.
Настао у славу првог српског светитеља и просветитеља Светог Саве, Храм на Врачару први је
оставио утисак на ученике наше школе. Саграђен на истом месту на ком су Турци, 1594. године
спалили мошти српског свеца, врачарски храм говори о српском националном идентитету.
Највећи православни храм на свету саграђен је по узору на константинопољску Свету Софију, коју
су, током вишевековне владавине, Турци преобратили у џамију. Поред четрдесет девет звона, у
храму се налази осамнаест крстова, а унутрашњост је украшена велелепним и скупоценим
мозаицима. У подземној етажи Светосавског храма смештена је Црква светог кнеза Лазара, заједно
са Криптом патријараха.Током посете, ученици су целивали и поклонили се моштима Светог
Николаја Велимироцића, које су биле положене у централном делу храма.
Након што су обишли монументални храм, ученици су прошетали до Цркве Светог Марка на
Ташмајдану. Изграђена по узору на Грачаницу, ову цркву краси разнобојна фасада, прелепи
мозаици, мермерни иконостаси и бакарни полијелеј. Поред саркофага са земним остацима цара
Стефана Душана и гробнице од белог мермера патријарха Германа, у крипти ове цркве се налазе
посмртни остаци краља Александра и краљице Драге Обреновић. Црква чува једну од најбогатијих
збирки српских икона 18. и 19. века.
Да је историја српског народа нераскидиво везана за његову духовност, поред наведених
светиња, доказале су нам и Саборна црква и Ружица.
Својом архитектуром, уметничким делима и богатом ризницом Саборна црква у Београду
представља изузетан споменик културе. Настала на темељима старог храма, који су више пута
палили и рушили непријатељи, Саборна црква је почетком 19. века постала српски црквени,
управни и културни центар, централни стуб у борби против турске власти. У Саборној цркви су
положени земни остаци многобројних српских политичких и културних јунака. Карађорђевићи,
Обреновићи, многобројни виђени људи тог доба нашли су мир у њеној порти, а најзначајније
место заузимају гробови Вука Стефановића Караџића и Доситеја Обрадовића.
Храм рођења пресвете Богородице, црква Ружица, сматра се једном од најстаријих београдских
цркава. Ова мала црква, обрасла у пузавицу и руже, налази се испод Зиндан-капије, помиње се још
у време деспота Стефана Лазаревића. Кроз своју бурну историју, више пута била је рушена и
обнављана, да би у 18. веку служила као барутни магацин. Карактеришу је статуе два српска
војника изливене од топовских чаура. То су редњовековни копљаники цара Душана и пешадинац
из Првог светског рата. Њен свод краси несвакидашњи полијелеј. Направљен од аустроугарских
граната и пиштољских и пушчаних метака којима је рушена у Великом рату, преноси поруку да се
безумље, какво је владало Европом током Првог светског рата. Костурница у Јакшићевој кули
сведочи о бесмислености ратних страдања и одаје почаст страдалима.