Фрушкогорско духовно наслеђе

Објављено 26.06.2024 у НОВОСТИ

      Кратко путовање је изванредан начин да се побегне од ужурбаности свакодневног живота и да се истраже нови хоризонти. Било да спознајемо природу и њене нетакнуте лепоте или се културно и духовно обогаћујемо шетњама кроз галерије и музеје,

свако путовање доноси нова искуства и незаборавне тренутке.

      Овогодишње ваннаставне активности из предмета Верска настава одвеле су нас на једно од таквих путовања. Субота, 25.5.2024. године била је резервисана за интересантно и учењем испуњено путовање. Вероучитељ Владимир Грујић и школски библиотекар Сандра Благојевић кренули су са 32 ученика и неколико заинтересованих наставника пут Фрушке горе и Сремских Карловаца.

      Некадашње острво у Панонском мору, данас су обронци Фрушке горе. Ову питому планину многи називају српским Атосом. Сматра се да је некада на овом простору постојало преко 30 манастира, али је очувано и живо свега 16. Манастири датирају из касног средњег века, када се центар српске духовности и културе, под налетом Турака, преместио у јужне делове Угарског царства. Већину је саградила или обновила српска деспотска породица Бранковића.

         Прво одредиште наших ученика и наставника био је манастир Ново Хопово. Смештен на самом ободу шуме, привлачи пажњу својом архитектуром. Верује се да га је основао Ђурађ Бранковић почетком 16. века и да је то била његова прва задужбина. Због своје улоге у развоју српске просвете и историје богате културним и верским догађајима, један је од значајнијих српских манастира. Великан српског просветитељства Доситеј Обрадовић овде се замонашио и одавде се отиснуо на свој четрдесетогодишњи пут.

         Утемељивачи српске вере и духовности, стара српска лоза Немањића, оставила је траг и на падинама Фрушке горе. Шетња овом планином не би била потпуна када бисмо заобишли манастир Велика Ремета. Према предању, манастир је у 14. веку основао краљ Драгутин и посветио га Светом Димитрију. Брвнаре, воденица, стари предмети, дрвени мостићи, који га окружују, одишу духом прохујалих времена и испуњавају миром оне који га походе.

        Пут нас је даље одвео до саме обале Дунава, на којој лежи један од фрушкогорских бисера – Сремски Карловци. Ова живописна варош плени својим културним, историјским и духовним знаменитостима. Некадашњи центар српске писмености сведочи о бројним и бурним историјским догађајима у овом делу Хабзбуршке монархије. Митрополит Стеван Стратимировић, Вук Караџић, Бранко Радичевић, Урош Предић, Душко Трифуновић… шетали су, као ми сада, барокним улицама овога града. Дивили смо се препознатљивој војвођанској архитектури. Посетили смо Православну богословију, Саборну цркву, Карловачку гимназију, а у тренуцима предаха окрепили смо се водом из фонтане „Четири лава“, уз препознатљиве реплике из филма „Лајање на звезде“.

         Ова незаборавна субота остаће урезана у сећању и ученицима и наставницима, као посебан дан проведен на прелепим местима са дивним људима.

Сандра Благојевић